PRIPREME ZA POLAZAK DETETA U PRVI RAZRED

Došlo je vreme za  upis budućih prvaka i verovatno se kod nekih roditelja javlja blaga trema i roje se brojna pitanja. Da li da vam dete krene ranije u školu? Kako će moje dete uraditi test? Hoće li se snaći? Da li i kako da ga spremam za školu?… Pomalo se brinete, pomalo ste srećni, jer to je jedna lepa, velika promena i važan korak u odrastanju. Vaše dete sazreva, osamostaljuje se, postaće đak, imaće obaveze i odgovornosti. Mnoge stvari će biti lakše ako ste mu postupno pomagali u osamostaljivanju iako je išlo redovno u vrtić. No, to ne znači da mu vaša pomoć više neće biti potrebna.

Dete će dobro napredovati u školi i lepo će se osećati u društvu svojih vršnjaka ako je kod njega, pre svega, formiran pozitivan odnos prema školi, obavezama koje ga čekaju, učitelju, drugarima.

Šta možete učiniti u vezi sa pripremom deteta za polazak u školu?

• Razgovarajte sa detetom o tome šta ga čeka u školi (novi drugari, sedenje u klupi, pažljivo slušanje učitelja ili učiteljice, poštovanje pravila na času i u igri, obaveze koje mora da ispunjava, ali i puno lepih i novih iskustava i znanja…).
• Razvijajte pozitivne stavove deteta prema školi i učitelju/učiteljici – ne plašite dete školom niti učiteljem/učiteljicom. Samo ako učenje i školu predstavite kao nešto pozitivno, korisno, kao mesto na kome će se dobro osećati i sticati nova iskustva i znanja, dete će želeti da bude na takvom mestu.
• Razvijajte higijenske navike (da ide samo u toalet, da opere ruke pre i posle toaleta i pre i posle jela, sticanje navike da malo odloži osnovne fiziološke potrebe…).
• Podstičite samostalnost (da samo namešta krevet, da se samo obuče, vezuje pertle, obuče jaknu, stavi kapu, šal, pakuje knjige i sl.). Roditelj treba da pomogne ali ne i da radi stvari umesto deteta. Kad radite stvari umesto dece, jer je tako brže i lakše, ona neće naučiti da rade ono što im je potrebno, mogu biti nesigurni da ne umeju sami (jer i nisu dobili priliku) i uvek će vas zvati da im priskočite u pomoć. To se odnosi i na izradu domaćih zadataka, naravno da ćete pomagati, ali ne navikavajte dete da sedite pored njega dok radi domaći.
• Postepeno prilagodite ritam spavanja i obroka onom koje će dete imati kada krene u školu.
• Vežbajte grafomotoriku. Nije neophodno da deca kod kuće često povlače prave, kose, krivudave linije, crtaju kružiće, trougliće i druge oblike. Naravno da nije na odmet da nauče da drže olovku i kroz igru, crtanje vežbaju svoje prstiće.  To je jedan od načina. Kod kuće mogu vežbati i na drugačiji način: vezivati pertle, zakopčavati dugmiće, seckati papir, lepiti i praviti kolaže, praviti kape, lepeze, brodiće od papira i jednostavne origami figurice, nizati perle, makarone, isečene raznobojne slamke, ubacivati predmete u mali otvor (npr. novčiće u kasicu, slamčica u plastišnu flašicu, razvrstavati po boji dugmiće u različite kutije), bojiti sličice u bojanci, mesiti testo, plastelin, zatvarati razne poklopce na teglama, zavrtarati (kutije od cedevite, plastične flaše sa navrtnjem), igrati se bockalicama i slično. Znači, važno je da su angažovani prstići, takozvana fina motorika.
• Što više čitajte i pričajte sa decom – na taj način vežbate njihove verbalne sposobnosti i proširujete rečnik.
• Omogućiti mu uslove za učenje – adekvatan prostor, ako nije moguće da to bude posebna prostorija, onda je detetu potrebno da ima svoj radni sto, gde će odlagati i čuvati svoje stvari, a time će razvijati osećaj odgovornosti.  Učenjem na istom mestu će bolje razvijati motivaciju i naviku za učenjem.
• Ukoliko vam je vaspitač ili stručni sradanik u vrtiću skrenuo pažnju da odvedete dete kodlogopeda, učinite to. Ukoliko na nečemu u govoru treba raditi, najbolje vreme za to je u uzrastu pre škole, a o tome će vam više reći logoped. Mi kada testiramo decu, takođe skrenemo  pažnju ukoliko ima nekih problema u govoru. Kada roditelj posluša savet i vodi dete redovno kod logopeda, od perioda testiranja do početka škole budu primetni pozitivni razultati.
• Ukoliko razmišljate o tome da vaše dete pođe ranije u školu, dođite da se konsultujte sa psihologom.
• Učiteljicu, psihologa i pedagoga, gledajte kao saradnike, koji će biti podrška i usmeravati vaše dete i vas.

I ono što moramo naglasiti jeste fino rečeno u izreci:

„Najvažnije stvari u dečijim životima su sigurnost, ljubav, prihvaćenost i ohrabrivanje.“ – B. Miler

Želimo Vam puno uspeha i nadasve da Vam dete bude ostvareno i srećno!

S poštovanjem,

Pedagog: Vesna Trajanovski