ПРИПРЕМЕ ЗА ПОЛАЗАК ДЕТЕТА У ПРВИ РАЗРЕД

Дошло је време за  упис будућих првака и вероватно се код неких родитеља јавља блага трема и роје се бројна питања. Да ли да вам дете крене раније у школу? Како ће моје дете урадити тест? Хоће ли се снаћи? Да ли и како да га спремам за школу?… Помало се бринете, помало сте срећни, јер то је једна лепа, велика промена и важан корак у одрастању. Ваше дете сазрева, осамостаљује се, постаће ђак, имаће обавезе и одговорности. Многе ствари ће бити лакше ако сте му поступно помагали у осамостаљивању иако је ишло редовно у вртић. Но, то не значи да му ваша помоћ више неће бити потребна.

Дете ће добро напредовати у школи и лепо ће се осећати у друштву својих вршњака ако је код њега, пре свега, формиран позитиван однос према школи, обавезама које га чекају, учитељу, другарима.

Шта можете учинити у вези са припремом детета за полазак у школу?

• Разговарајте са дететом о томе шта га чека у школи (нови другари, седење у клупи, пажљиво слушање учитеља или учитељице, поштовање правила на часу и у игри, обавезе које мора да испуњава, али и пуно лепих и нових искустава и знања…).
• Развијајте позитивне ставове детета према школи и учитељу/учитељици – не плашите дете школом нити учитељем/учитељицом. Само ако учење и школу представите као нешто позитивно, корисно, као место на коме ће се добро осећати и стицати нова искуства и знања, дете ће желети да буде на таквом месту.
• Развијајте хигијенске навике (да иде само у тоалет, да опере руке пре и после тоалета и пре и после јела, стицање навике да мало одложи основне физиолошке потребе…).
• Подстичите самосталност (да само намешта кревет, да се само обуче, везује пертле, обуче јакну, стави капу, шал, пакује књиге и сл.). Родитељ треба да помогне али не и да ради ствари уместо детета. Кад радите ствари уместо деце, јер је тако брже и лакше, она неће научити да раде оно што им је потребно, могу бити несигурни да не умеју сами (јер и нису добили прилику) и увек ће вас звати да им прискочите у помоћ. То се односи и на израду домаћих задатака, наравно да ћете помагати, али не навикавајте дете да седите поред њега док ради домаћи.
• Постепено прилагодите ритам спавања и оброка оном које ће дете имати када крене у школу.
• Вежбајте графомоторику. Није неопходно да деца код куће често повлаче праве, косе, кривудаве линије, цртају кружиће, троуглиће и друге облике. Наравно да није на одмет да науче да држе оловку и кроз игру, цртање вежбају своје прстиће.  То је један од начина. Код куће могу вежбати и на другачији начин: везивати пертле, закопчавати дугмиће, сецкати папир, лепити и правити колаже, правити капе, лепезе, бродиће од папира и једноставне оригами фигурице, низати перле, макароне, исечене разнобојне сламке, убацивати предмете у мали отвор (нпр. новчиће у касицу, сламчица у пластишну флашицу, разврставати по боји дугмиће у различите кутије), бојити сличице у бојанци, месити тесто, пластелин, затварати разне поклопце на теглама, завртарати (кутије од цедевите, пластичне флаше са навртњем), играти се боцкалицама и слично. Значи, важно је да су ангажовани прстићи, такозвана фина моторика.
• Што више читајте и причајте са децом – на тај начин вежбате њихове вербалне способности и проширујете речник.
• Омогућити му услове за учење – адекватан простор, ако није могуће да то буде посебна просторија, онда је детету потребно да има свој радни сто, где ће одлагати и чувати своје ствари, а тиме ће развијати осећај одговорности.  Учењем на истом месту ће боље развијати мотивацију и навику за учењем.
• Уколико вам је васпитач или стручни сраданик у вртићу скренуо пажњу да одведете дете код логопеда, учините то. Уколико на нечему у говору треба радити, најбоље време за то је у узрасту пре школе, а о томе ће вам више рећи логопед. Ми када тестирамо децу, такође скренемо  пажњу уколико има неких проблема у говору. Када родитељ послуша савет и води дете редовно код логопеда, од периода тестирања до почетка школе буду приметни позитивни разултати.
• Уколико размишљате о томе да ваше дете пође раније у школу, дођите да се консултујте са психологом.
• Учитељицу, психолога и педагога, гледајте као сараднике, који ће бити подршка и усмеравати ваше дете и вас.

И оно што морамо нагласити јесте фино речено у изреци:

„Најважније ствари у дечијим животима су сигурност, љубав, прихваћеност и охрабривање.“ – Б. Милер

Желимо Вам пуно успеха и надасве да Вам дете буде остварено и срећно!

С поштовањем,

Педагог: Весна Трајановски